формирана је у Тузли 1907. године. Скупштина је одржана 7. јуна, изабрани су управни и надзорни одбор, а закључено да одмах почну припреме на оснивању женске раденичке школе.
Управни одбор чиниле су госпође Ангела Максимовић, предсједница; Госпа Михајловић, потпредсједница; Јованка Адамовићева, перовођа; Наталија Каназиревић, благајница.
Одборнице су биле госпође Пана Стојановић, Јелена Максимовић, Марица Мићић, Јованка Пајкановић, Савка Петровић, Даница Беран, Даница Бјелановић, Даринка Хакман.
Надзорни одбор госпође Анђа Васиљевић, Кристина Скарић и Јелена Остојићева.
У почетку главни рад одбора био је да прикупи што више чланова. Одборкиње су ишле по српским кућама и усмено позивале у чланство.
У септембру задруга је прославила Крсну славу, Малу Госпојину.
За кратко вријеме подигла задруга је уз своје забавиште подигла своју раденичку женску школу и ђачку трпезу, а већ је у својој средини отворила женску читаоницу.
Добротворне задруге Српкиња су била просвјетна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро -Угарској. Задруга је са Пододбором Просвјете у Тузли основала Ђачки дом и бринула о исхрани питомаца.